1000 lepih stvari

Pre nekoliko dana, posle dužeg vremena jeo sam grašak. Poenta i jeste da se zapitate kakve to veze ima sa bilo čim. E pa, u ovom tekstu ću vam otkriti 3 činjenice o sebi. Nijedna od njih vam neće previše otkriti, ali osnovni cilj i jeste da razmislite o sebi, svojim postupcima i stvarima koje su vam stvarno bitne. Činjenica je da većinu životnih neprijatnosti, gluposti koje pravimo, možemo izbeći ukoliko posvetimo dodatnih par sekundi u razmišljanju šta je zaista važno.

Prva činjenica je da sam student iz provincije koji živi u Beogradu. Nisam neki student, ali uspevam da uklopim studiranje i posao, te tako ne predstavljam stavku na koju odlazi previše sredstava iz kućnog budžeta. Odlučio sam da u svom prvom tekstu pišem o grašku, jer to je verovatno jedno od jela zbog kojih je moja majka zaradila prve sede, ili makar prve sede za koje sam ja zaslužan. Ipak, oprostićete ako od ovog trenutka nadalje fokus izmestim od graška ka majci, obzirom da sam u trenutku o kome ću pisati jedino shvatio koliko mi ona nedostaje.

Druga činjenica je da sam trenutno jako nezadovoljan svojim životom ali nikako da to priznam sebi i svom okruženju. Objektivno, moji problemi su vrlo verovatno standardni problemi velike većine studentske populacije, i ne predstavljaju ništa spektakularno, ali svakom svoja muka najveća.

Da se vratim na priču, dakle ušao sam tako jednog dana u supermarket, u potrazi za hranom, i nečim što nisam jeo do sad, ili nisam jeo odavno. Obzirom da studiram dve godine, a krug stvari koje student sebi može da priušti je prilično zatvoren, jako je mali broj "specijaliteta" koji vam bilo kad deluju zanimljivo. A majke sam se setio u trenutku kada sam u supermarketu na kasi plaćao račun, a u mojoj korpi se između ostalog našao i taj grašak. Te sede koje sam pomenuo, majka je zaradila od nerviranja jer sam bio izbirljiv što se tiče hrane. I dan danas na mojoj no-no listi su cvekla, karfiol, beli i crni luk van salata itd itd. Nemam problema sa kilažom, apetitom, već ceo život imam problem sa pogrešnim stavom. Ne umem da se pomirim sa situacijom, ne umem da ne razmišljam o nebitnim i stvarima na koje ne mogu da utičem. Volim da maštam, da razmišljam o paralelnoj stvarnosti u kojoj sve funkcioniše kako treba. 

Da budem iskren, grašak je generalno kul stvar, kao prilog nekim drugim, ukusnijim stvarima koje su tu da izvlače prosek. Međutim, u našoj kući, grašak je prečesto bio glavno jelo, i podsetio me u ovoj situaciji na sve ručkove kada sam ustajao od stola, otvarao prazan frižider i žalio se kako neću da jedem glupi grašak, i kako je tužna situacija u kojoj se oduvek nalazimo kao porodica. Prazan frižider, prazni novčanici su bili svakodnevica, iako je to verovatno svetlosnim miljama ispred prosečne situacije u Srbiji, i onom trećem svetu kojim nas plaše. Treća činjenica je da ceo svoj život sastavljam kraj sa krajem, ali sam uvek imao 3 osobe koje me podržavaju u svemu što zamislim. Imam dakle 21 godinu, i generalno već više od 10 godina razmišljam kako da svojim aktivnostima što manje troškova generišem, jer para jednostavno nema. Obzirom da i sam treba da budem roditelj za nekoliko godina počinjem da razmišljam o situacijama poput onih koje sam ja priređivao svojima. Ne znam kako bih se ja nosio sa njima. Da mi je ova pamet, našamarao bih sam sebe retroaktivno. I iako sada sve svoje želje ispunjavam sam, radim i zarađujem honorarno, i dalje ne mogu da se osećam dobro kada pomislim kako moji najdraži žive već gotovo 30 godina, i kada ne mogu da promenim ništa značajno.

Ipak, ako pogledam svoje trenutno životno iskustvo, dostignuća i ambicije i uporedim sa onim što su moji roditelji doživeli za isto vreme, mogu samo da budem ponosan i uveren da su oni takođe ponosni. Te tako, iako ovo verovatno nikada neće pročitati moji otac, majka i sestra - činjenica je da ih volim najviše na svetu, i najveći je blagoslov što ih imam tu, uvek. 

Ako promenite sebe i svoja razmišljanja, odnosno samo malo izmestite perspektivu, videćete da je za sreću potrebno tako malo, tek toliko osmeha koliko nosi jedno sećanje iz detinjstva ili ponovnog shvatanja da na kraju dana imate nekog ko vam je sve, i čija radost vam prija više od sopstvene. Poruka vama: čuvajte svoje najdraže. Poruka sebi: ne budi skot ako ne postoji nijedan razlog za to.